Dragi don Ivica,

            Hvala ti još jednom na svemu što si učinio za mene, pa mi tako ovo zadnje vrijeme prolazi bez pritiska na duši. Možda te ponekad gnjavim svojim pitanjima i događajima ali sam te u sebi doživjela kao osobu koju jako cijenim.

            Ti si me tako topolo i iskreno prihvatio sada i onda kad mi je bilo još gore u duši. To prihvaćanje sam očekivala od mame, tate, braće i sestara. Kada sam učinila abortus osjećala sam kao da je jedan dio mene bačen u onaj koš.  Sve sam to gledala, tata je stajao u hodniku s novcima, a da je znao kakao se ja osjećam. I to je njegovo unuče! Kad je to završilo na večer nisam mogla spavati, pred očima mi je lebdila velika slika svega. Majka bi čula moj plač ušla u sobu pogledala me i rekla: „bit će bolje..." Bila je tako hladna, užas... Kada sam je jednom pitala:"Mama znaš li kako se osjećam odgovorila mi je  ajde, ajde..  Sve je to za njih bio jedan zahvat i zbogom. Kada smo ja i dečko saznali za bebu on me mazio i pazio, veselio se i nakon svega što sam učinila jedini mi je pružio ruku,  A brat kojeg sam voljela, tako jako, jako odlučio me ocrniti pred cijelim mjestom. Pitam se zašto? Pa ja sam mu ipak sestra?

            Sve to nisam preboljela a oni su mi i dalje sve to nabijali rogove, podsjećali me na to.

Jedan korak i gadost prema samoj sebi!

            Taj dan prije nego što ću to učiniti, otišla sam kod ginekologa kod kojega sam bila, rekao mi je da on to meni ne želi napraviti.

            Onda je tata pošao sa mnom kod drugog, ušla sam u sobu  pitao me što ću učiniti, a suze su mi same krenule...

             Dao mi je da kupim lijek i da se vratim tada i tada. Nakon nekog vremena sam se vratila , rekao je da potpišem i potpisala sam kao da potpisujem sebi smrtnu osudu.

            Dao mi je dvije injekcije, legla sam i počeo je. U jednom trenutku sam rekla nemoj, molim te, a opet dala da nastavi. Izvukao je to malešno, ajmo reći što se pretvaralo, raslo u biće. Kada je završio bacio je to, ajme meni što sam to učinila. 

            Voljela bi umrijeti znajući kakao je samo kako je moja beba.

            Ovo sam ti napisala, jer znaš sada je to iza mene, zahvaljujući tebi, ti si me izbavio ovih muka..

             Volim obitelj, i iz ljubavi prema njima ja sam učinila tu glupost. A ti si taj koji si mi pomogao da završim s prošlošću. Zahvaljujući tebi nadam se da ću postati netko! Idem sada na sezonski rad u stranu zemlju. Treba mi samo još malo da okrenem novu stranu života. Još jednom hvala ti za sve..